Удружење ликовних стваралаца

Јесен, неке далеке 1970. године, богата, како то само јесен може да буде. Богатство свуда - чак и у културним манифестацијама: спрема се Чивијада; атракцијом плени изложба "Маштовњаци Мачве" а у Народном музеју најављује се XВ Октобарска изложба шабачких ликовних стваралаца. При Дому омладине "Вера Благојевић" делује новоосновани Завичајни клуб студената, под чијим окриљем се формира група "Боје и речи" - артистичка асоцијација младих шабачких сликара и песника. Изгледа да је баш ова скупина изнедрила тезу о "груписању снага" и заједничком деловању Ликовних стваралаца Шапца. Корене потоњег удружења" Формираног" изгледа, 1971.године треба тражити међу члановима групе "Боје и речи". Тако бар бележи Радован Миразовић у изванредној студији "Ликовна уметност у Шапцу 1900-1980". Но, многи учесници тадашњих збивања спремни су да негирају ову тврдњу. Писане документације о томе нема; бар писац ових редова до њих није успео да дође. Без намере да се прозива било ко, али и без жеље да се само на основу различитих, романтичних сећања пише о делатности Удружења, износицу само оне, документоване податке.
Година 1977. и прва Мајска изложба, како Миразовић пише, "недавно" (?) основано Удружење ликовних стваралаца Шапца. Изгледа да је овога пута озбиљније схваћен циљ и задатак организације. Уследио је и први резултат - нека врста манифеста са правилима, којих се уметник мора придржавати да би се спасла уметност.
1. "Задатак: одлучно раскидање са половичношћу!
2. Инструмент: жирирање од стране најстручнијих!
3. Поука: наставити тако!"
Заиста, у жирију те године били су Коста Богдановић, Бојан Бем и Жарко Вилотић. Све је то уливало нову веру у превазилажење насталог стања ликовног стваралаштва у Шапцу.
Друга Мајска изложба одржана је 1978. године. Квалитет радова није завредео много пажње, али је констатован квалитативан процес - Удружење је проширено неколицином нових чланова. Од борбено - гневних парола изложених годину дана раније се, из неког разлога, одустало. Жири је био мање строг, са више "домаћих снага". По свему судећи, Удружење се суочило са озбиљним тешкоћама, што се могло и очекивати од групе коју чини велики број хетерогених стваралаца. Најављивана су преиспитивања и престројавања. Поједини чланови повезивали су се у мање, неформалне групе, које излажу самостално.
И III мајска изложба, 1979, одржана је у просторијама Народног музеја, што значи да Удружење још увек нема ни свој галеријски простор.
На основу сачуваних каталога види се да је Мајска изложба прерасла у традицију и назив се мења у Пролећна изложба. Удружење је званично регистровано и одобрена му је делатност. Први Статут донет је 1980. год. а следећа два 1988. и 2001. год. Излагачка делатност може се пратити до 1991. год. док сам рад Удружења, изгледа, траје још неко време, али и то престаје раних деведесетих.
Из свега наведеног може се закључити да је Удружење дуго лутало у потрази за својим идентитетом. Квалитет дела кретао се од приземног аматеризма до врхунских остварења авангардне уметности. На материјалну подршку, очигледно, тешко се могло рачунати. Није решен проблем излагачког простора. Нема података о додели атељеа. Од често обећаваних боја, четки, платна... добијано је мало или ништа..
Јуна 2000. године Удружење ликовних стваралаца Шапца на ставило је са радом. Прави се нова, обична документација, позивају се на сарадњу историчари уметности. Обиље нових идеја улива наду у превазилажење нагомиланих проблема. Али, поред лепих жеља потребне су и друге погодности, пре свега велики рад, знање и наравно новац. Неопходност је борба за превазилажење културне осредњости и паланачког уметничког дефетизма, јер после снова о "Малом Паризу", драги суграђани, следи буђење, а, плашим се, неће бити пријатно.

Април, 2001. год.
Иванка Трифуновић
Историчар уметности