Ликовно стваралаштво у Шапцу

Пратећи развој ликовне уметности током 20. века у оквирима шабачке културне сцене, незаобилазно је започети овај преглед временом с почетка века када је главну окосницу ликовног стваралаштва творио индивидуални стваралачки опус неколицине, тада савремених, ликовних стваралаца, као што су Мара Лукић Јелесић или Стеван Чалић. И у времену пре и након Другог светског рата ситуација је донекле непромењена, с том разликом што се број стваралаца с временом повећавао, те су Бранко Лале Станковић, Десанка Станић, Бошко Кућански, Владислав Лалицки, Милић Станковић, Слободанка Ракић Шефер, Светозар Самуровић, Игор Белохлавек, Драгиша Марсенић, Стеван Антонијевић, Душан Николић Сима и низ других аутора, стварали погодну климу за успостављање појединих, сада већ традиционалних ликовних манифестација, какав је нпр. Октобарски салон, или пак седамдесетих година оснивање Удружења ликовних стваралаца Шапца. У осмој и деветој деценији 20. века приметан је значајан допринос развоју свеукупних ликовних кретања и савремених тенденција које су са собом донели млађи аутори школујући се на Ликовним академијама и стварајући квалитативну основу за даље унапређење, како индивидуалних тако и општих стваралачких процеса. У ту групу свакако да, између осталих, спадају и Слободан Пеладић, Владимир Војводић, Милан Николић, Душан Миловановић, Раде Станковић, Петар Гајић. Транспарентност у ликовном стваралаштву започета у овим деценијама, настављена је и у делима најмлађе плејаде стваралаца, који крајем века чине окосницу уметничког градског миљеа, а чине је Душан Нешковић, Милош Јанковић, Игор Марсенић, Милета Ђурић, Бранислав Николић, Ђорђе Зечевић, Владимир Бурсаћ..... Смењивост генерација, значајни квалитативни упливи из других културних центара, презентација уметничких дела у градским галеријама, размена мишљења и здрава конкуренција те свакако осавремењена и транспарентна организациона схема Удружења ликовних стваралаца Шапца, само су неки од основних постулата на којима се већ известан низ година гради ликовни имидз града

Мај 2001 године
Татјана Марковић
Историчар уметности