Udruženje likovnih stvaralaca

Jesen, neke daleke 1970. godine, bogata, kako to samo jesen može da bude. Bogatstvo svuda - čak i u kulturnim manifestacijama: sprema se Čivijada; atrakcijom pleni izložba "Maštovnjaci Mačve" a u Narodnom muzeju najavljuje se XV Oktobarska izložba šabačkih likovnih stvaralaca. Pri Domu omladine "Vera Blagojević" deluje novoosnovani Zavičajni klub studenata, pod čijim okriljem se formira grupa "Boje i reči" - artistička asocijacija mladih šabačkih slikara i pesnika. Izgleda da je baš ova skupina iznedrila tezu о "grupisanju snaga" i zajedničkom delovanju Likovnih stvaralaca Šapca. Korene potonjeg udruženja" Formiranog" izgleda, 1971.godine treba tražiti među članovima grupe "Boje i reči". Тako bar beleži Radovan Mirazović u izvanrednoj studiji "Likovna umetnost u Šapcu 1900-1980". No, mnogi učesnici tadašnjih zbivanja spremni su da negiraju ovu tvrdnju. Pisane dokumentacije о tome nema; bar pisac ovih redova do njih nije uspeo da dođe. Bez namere da se proziva bilo ko, ali i bez želje da se samo na osnovu različitih, romantičnih sećanja piše o delatnosti Udruženja, iznosicu samo one, dokumentovane podatke.
Godina 1977. i prva Majska izložba, kako Mirazović piše, "nedavno" (?) osnovano Udruženje likovnih stvaralaca Šapca. Izgleda da je ovoga puta ozbiljnije shvaćen cilj i zadatak organizacije. Usledio je i prvi rezultat - neka vrsta manifesta sa pravilima, kojih se umetnik mora pridržavati da bi se spasla umetnost.
1. "Zadatak: odlučno raskidanje sa polovičnošću!
2. Instrument: žiriranje od strane najstručnijih!
3. Pouka: nastaviti tako!"
Zaista, u žiriju te godine bili su Kosta Bogdanović, Bojan Bem i Žarko Vilotić. Sve je to ulivalo novu veru u prevazilaženje nastalog stanja likovnog stvaralaštva u Šapcu.
Druga Majska izložba održana je 1978. godine. Kvalitet radova nije zavredeo mnogo pažnje, ali je konstatovan kvalitativan proces - Udruženje je prošireno nekolicinom novih članova. Od borbeno - gnevnih parola izloženih godinu dana ranije se, iz nekog razloga, odustalo. Žiri je bio manje strog, sa više "domaćih snaga". Po svemu sudeći, Udruženje se suočilo sa ozbiljnim teškoćama, što se moglo i očekivati od grupe koju čini veliki broj heterogenih stvaralaca. Najavljivana su preispitivanja i prestrojavanja. Pojedini članovi povezivali su se u manje, neformalne grupe, koje izlažu samostalno.
I III majska izložba, 1979, održana je u prostorijama Narodnog muzeja, što znači da Udruženje još uvek nema ni svoj galerijski prostor.
Na osnovu sačuvanih kataloga vidi se da je Majska izložba prerasla u tradiciju i naziv se menja u Prolećna izložba. Udruženje je zvanično registrovano i odobrena mu je delatnost. Prvi Statut donet је 1980. god. a sledeća dva 1988. i 2001. god. Izlagačka delatnost može se pratiti do 1991. god. dok sam rad Udruženja, izgleda, traje još neko vreme, ali i to prestaje ranih devedesetih.
Iz svega navedenog može se zaključiti da je Udruženje dugo lutalo u potrazi za svojim identitetom. Kvalitet dela kretao se od prizemnog amaterizma do vrhunskih ostvarenja avangardne umetnosti. Na materijalnu podršku, očigledno, teško se moglo računati. Nije rešen problem izlagačkog prostora. Nema podataka o dodeli ateljea. Od često obećavanih boja, četki, platna... dobijano je malo ili ništa..
Juna 2000. godine Udruženje likovnih stvaralaca Šapca na stavilo je sa radom. Pravi se nova, obična dokumentacija, pozivaju se na saradnju istoričari umetnosti. Obilje novih ideja uliva nadu u prevazilaženje nagomilanih problema. Ali, pored lepih želja potrebne su i druge pogodnosti, pre svega veliki rad, znanje i naravno novac. Neophodnost je borba za prevazilaženje kulturne osrednjosti i palanačkog umetničkog defetizma, jer posle snova o "Malom Parizu", dragi sugrađani, sledi buđenje, a, plašim se, neće biti prijatno.

April, 2001. god.
Ivanka Trifunović
Istoričar umetnosti